Нисам од оних који се стиде мало несташне забаве, посебно када је у питању мој шеф. Цео дан смо на послу и Иве је жудео за његовим додиром сатима. Када коначно добијем оно што желим, он не разочара. Води ме тамо у канцеларију, уз сто, а затим на под. На коленима, потпуно на његовој милости, док ме снажно лупа. Могу да осетим сваки центиметар њега дубоко у мени, и то ме излуђује. Али он не стаје ту. Жели да остави траг, подсетник на наш прљави мали сусрет. Па се извлачи и пушта ми га по дупету, призор за посматрање. То је неуредна, врућа сцена која ме оставља потпуно задовољном и очајничком за још.
